Dule i Evroliga

Dule Vujošević odveo je svoje klince na fajnal-for Evrolige u Pariz, za koji mu većina svetskih kladionica kaže da ima šanse za konačan uspeh „jedan prema petnaest", što samo može da znači da je Partizan veliki favorit!


Jer, i te minimalne šanse koje se daju Partizanu da se još jednom popne na „krov Evrope" mnogo su veće od šansi koje su mu davane na početku sezone da se uopšte približi borbi za ulazak među četiri najbolje ekipe. Uostalom, da je do kladionica i predviđanja na osnovu „realnih činilaca", Partizanu bi danas uspeh bio plasman u slovenačko-hrvatsku NLB ligu, koju je inače Dule Vujošević, pošto već mora da je igra, pretvorio u trening ligu za Partizan. Da se uigravaju akcije za ozbiljnije takmičenje kao što je evropski fajnal-for. A možda je Kecmanova trojka bila samo uvežbavanje za neku neizvesnu završnicu protiv Olimpijakosa, recimo.




Bez obzira na sva ekspertska predviđanja i na činjenicu da najbolji evropski klubovi koji ulažu milione u svoj sastav najbolju formu tempiraju upravo za kraj sezone, Dule Vujošević je napravio sistem igre sa najjačom odbranom u Evropi i napadom po principu „ako krene, krene", sa kojim Partizan igra „na nož" i protiv Barselone i protiv Prokoma, ili tamo nekog Marusija.

Verovatno će se pojaviti neki evropski eksperti koji će da kažu da je to degradacija košarke. Ali, i za Žozea Murinja kažu da je ušao u finale Lige šampiona bez ijednog šuta na gol. Zašto za Duleta ne bi rekli da je postao prvak Evrope bez ijedne trojke, na primer.

Ti sportski stručnjaci znaju da kažu da je pozitivno za autsajdera što rasterećeno ulazi u meč. Samo što Dule nije štreber koji igračima govori naučene fraze kako bi ih motivisao da igraju protiv višestruko jačeg protivnika. Biće to tuča bez imalo rasterećenosti. Kecman će večeras da „strpa u džep" nabeđenu NBA zvezdu Čildresa, Mekejleb neće imati problem da se juri sa Teodosićem, a Marić će da se obesi na leđa Bejbi Šeku, pa u igri na mišiće možda ponovo uleti neka trojka u poslednjoj sekundi.

Ima nešto magijsko što vodi taj Partizan bez prave klupske organizacije i bez pravih sponzora. To je jedini klub za koji je normalno da bude prvak Evrope iako ne igra na domaćem terenu i da pobedi iako gubi 0,6 sekundi do kraja. I zato je Partizan danas u Parizu, a Crvena zvezda u stečaju...